Glukoza je jedan od najčešće određivanih biohemijskih parametara. Može se određivati iz periferne krvi (ubodom u jagodicu prsta) ili iz venske krvi. U laboratoriji „Labomedica” postoji mogućnost brzog i efikasnog određivanja glukoze iz krvi. Povećane vrednosti ukazuju da je u pitanju Diabetes mellitus (šecerna bolest). Sama bolest izaziva metabolički „požar„ u organizmu i prouzrokuje mnogo veće i ozbiljnije posledice po zdravlje organizma, nego što suštinski visoka vrednost šecera u krvi ukazuje.
U našoj laboratoriji smo u mogućnosti da veoma brzo i precizno uradimo: OGTT – test opterećenja glukozom; da izmerimo HbA1C – glikozilirani hemoglobin, koji se formira u organizmu proporcionalno koncentraciji glukoze u krvi; da odredimo Insulin i C Peptid (hormonalno praćenje regulacije nivoa glukoze u krvi).
Masti (lipidi) se u organizmu čoveka koriste kao izvor energije i kao strukturne komponente ćelija. Snižene vrednosti lipida ukazuju na oboljenje jetre, na intestinalna (crevna) oboljenja, a mogu ukazati i na postojanje neke sekundarne bolesti. Češce se javljaju povećane vrednosti lipida u organizmu što u dužem vremenskom intervalu može dovesti do njihovog taloženja na krvnim sudovima (arterioskleroza), a ako se istalože u koronarnim krvnim sudovima, mogu prouzrokovati infarkt miokarda (srčani udar).
Da bi precizno odredili lipidni status, u našoj laboratoriji radimo sledeće analize; Holesterol, Trigliceride, Faktor rizika i Indeks ateroskleroze, HDL, LDL, APO A, APO B.
Gvožde je osnovni sastojak hemoglobina čija je osnovna funkcija da transportuje kiseonik do tkiva. Nivo gvožđa zavisi od pola i starosti osobe. Zbog hormonskih razlika, viši je kod muškaraca u odnosu na žene, dok se kod oba pola smanjuje starenjem. Kako na nivo gvožđa u krvi utiče fizičko i mentalno opterećenje, a naročito stres, u večernjim satima on je smanjen. Kod poremećaja u metabolizmu gvožđa, pored serumskog gvožda, određuju se i TIBC (njegov kapacitet vezivanja), UIBC (nezasićen kapacitet),kao i sadržaj Feritina (skladišti gvožde), Transferina (transportuje gvožđe), Folata,Vitamina B12 i Haptoglobina (vezuje hemoglobin u plazmi).
Ukupni i direktni bilirubin – su parametri koji imaju veliki značaj za praćenje funkcije jetre. Povećana koncentracija bilirubina u serumu (hiperbilirubinemija) se klasifikuje kao: Prehepatična žutica – oboljenja prehepatičnog porekla kao što su talasemija, anemija srpastih ćelija, hemolitična anemija, neonatalna žutica i hemolitičke bolesti kod novorođenčeta. Hepatična žutica – oboljenja na nivou jetre, nalaze se kod akutnog i hroničnog virusnog hepatitisa, ciroze jetre, hepatocelularnog karcinoma. Posthepatična žutica – javlja se kod holestaze (staze žučnih puteva) i kod odbacivanja transplantirane jetre
Elektroliti su sastavni deo našeg organizma i utiču na većinu metaboličkih procesa. Najvažnija uloga je da održavaju osmotski pritisak u organizmu, održavaju pH organizma i regulišu srčane i mišicne funkcije. Takođe, učestvuju u oksido –redukcionim procesima i učestvuju kao neophodni delovi ili kofaktori u enzimskim reakcijama. Najvažniji elektroliti su: Natrijum – Na, Kalijum – K, Hloridi – Cl, Fosfor – P, Kalcijum – Ca i Magnezijum – Mg. ENZIMI
Enzimi su proteini sa katalitičkim svojstvima, tj. deluju na brzinu biohemijskih procesa u organizmu. Prema mestu delovanja klasifikovani su u tri grupe: intracelularne, sekretorne i enzime plazme. Određivanjem aktivnosti enzima, moguće je ukazati na lokaciju i prirodu patoloških promena u organizmu. Najvažniji su sledeci enzimi: AST, ALT, ALP, GGT, AcP, CK, CK–MB, LDH, Pankreasna amilaza, Lipaza i Alfa amilaza.